zimski dan do podne

Glupost je neuništiva. Vazda tako bilo, tako i ostalo. Ali kako istrpeti agresivnost ljudske gluposti? Kako isfiltrirati, kako kanalisati, kako preživeti stalne udare ljudske gluposti, zavisti, bezosećajnosti? Kako postati čovek-kameleon?
Hoću da se sklonim, da se sakrijem, zaklonim…hoću da ih ne vidim i ne čujem. Mission impossible. Previše ih je.
Onda hoću bar tri dana (sve u [...]

konačno, torta

Obećala. Učinila. I nemoj neko da mi je rek’o da je slika mala! Ja ne umem bolje.

rez

CUT. Opsednuta sam zvučanjem i značenjem ove reči in ingliš.
Treba mi jedan. Rez. Cut. Kat. Sa kratkim i jasnim A.
Brz, jasan i precizan.
A onda da konačno krenem dalje.

Čegevarac

Već sam tamo negde pisala o dragom mi sinu komunisti-titoisti. Dečko i dalje tera svoju “politiku”: upija svaki istorijski podatak, sluša muziku kakvu nijedan njegov vršnjak ne sluša i tako dalje i tako bliže.

Bio na ekskurziji. Na ekskurziji organizovan maskenbal. Specijalno za tu priliku od kuće je odneo pionirsku kapu, staru policijsku bluzu i opasač. [...]

šećerna vodica

Pitam se, pitam se: da opet počnem pričom o kafi? Lepo je dan početi šoljom tople kafe. Ali jutros napravim strašan zajeb, pa umesto da spičim jedan sudoku dok je srčem, ja uključim tv. Neka ga i uključim. Ali kad umesto da prebacim na National Geographic ili nešto slično, ja pustim RTS i odgledam vesti [...]

kakav radostan dan! nego, šta kaže prognoza, ka’ će sunce?

Ovih jutara, baš je teško progledati. Prvo se stresem od hladnoće, pa pomislim “samo još 5 minuta”. Tih 5 minuta pretvori se u pola sata, a odlazak na posao automatski postaje jurnjava. Dok jurim i žurim i kasnim na posao, pred očima mi samo šolja kafe…mmmm ma osetim njen miris u nozdrvama.
Juče ujutru, kuvam [...]

pozdravi, želje i čestitke. i neke crtice. svakodnevna sranja.

U ponedeljak postala brojka u jednoj tužnoj statistici Vojvodine. A mogla je biti prosta priča. Nema veze. Nek ide život.
Danas sat vremena smišljala kako da detetu od 9 godina plastično objasnim kako da reši matematički problem koji ja umem da rešim samo postavljanjem dve jednačine sa dve nepoznate. Kupala se u sopstvenom znoju dok nisam [...]

jesam fino dete iz fine kuće, al’ nije ni meni maca pojela jezik

U realu, kada gosti krenu od mene pa kažu „E, mi smo bili, sad je red na tebe da dođeš“, meni se kosa digne na glavi, želudac napravi salto mortale, a mozak automatski te iste goste iz kategorije prijatelja prebaci u kategoriju namćora. A namćore ne volem. Ni u realu ni u virtualu.
Dok se [...]

kao da je bilo nekad

Pre neku noć, nema spavanja do tri ujutru. Iz fensi lokala dopire arlaukanje – malo Ceca, malo Seka, aspirini i ostalo, pa kao šlag na sve ne može nam niko ništa jači smo od sudbineeee (tu već zamišljam druga Portosa kako razbija čaše, flaše i ostalo). Slušam, pa sve nešto ne mogu da verujem da [...]

samo još ovaj put. i više nikad ne spominjem boo

Drug Ekser je bio jako ljut na wp. Nije mogao da uradi ne znam ti ja šta sve. Među svim tim nztjšs, nalazi se i ubacivanje muzike sa boo-a.
Ja nisam ‘tela da kažem za sebe da sam glupa (dojbro, nekad mi se desi da upalim na gurku, ali ipak upalim!), a on je rek’o [...]